Koja je razlika između simulacije i digitalnog blizanca?

Koja je razlika između simulacije i digitalnog blizanca?

U zavisnosti od svrhe za koju se modeli koriste, podaci i informacije koje poseduju mogu biti različite. Da li će to biti modeli sa informacijama o njihovom ponašanju tokom dinamičkog opterećenja ili da budu što preciznija predstava modela u realnom svetu, zavisi od zahteva korisnika za koje se ovakvi modeli izrađuju. Mogućnosti za različite modele su široke i među njima postoji razlika u informacijama koje sa sobom nose. Ukoliko je potrebno odraditi različite vrste simulacija, model treba da sadrži mnogo više informacija


Digitalni modeli se dakle koriste tokom raznih faza razvoja proizvoda. Pored modela za dizajn i simulaciju, postoji i digitalni blizanac, model koji sadrži sve informacije o proizvodu koje su potrebne za upravljanje njegovim životni ciklusom. Takav model ne mora direktno da prikazuje proizvod u 3D prostoru, već se obično prikazuje u dve dimenzije u kombinaciji sa drugim modelom, kako bi pružio sve potrebne informacije o proizvodu potrebne za njegovo ispitivanje.


Digitalni blizanac može biti deo početne faze izrade modela za simulacije, prikazujući ono što može sa proizvodom da se desi u njegovoj budućoj eksploataciji. Kako je to samo početak simulacije, postoji mogućnost da podaci koji su dobijeni ne budu precizni. Takođe simulacija ovakvog modela zavisi i od iščekivanih rezultata.


Digital_twin


Prikaz digitalnog blizanca može pružiti informacije vezane za ponašanje sklopa, kroz različite matematičke formule predstavljati različite parametre i izlazne funkcije sistema, ali nije moguće predstaviti njegov rad kao relativno pomeranje komponenti tog sistema.


Digitalni blizanac, 3D model i model za simulacije mogu imati podatke koji se preklapaju u različitim softverima, dok će manipulacija ovakvim modelima biti odrađena pomoću specifičnih alata. Dakle upotrebom različitih softvera, informacije iz CAD crteža, koristiće se tokom projektovanja sistema za kontrolu u obliku blizanca i kasnije će se takav sistem za kontrolu komponenti 3D modela biti simuliran. Tako se stvara povezanost između kontrolnog sistema projektovanog u blizancu i realnog sveta.


Pridodavanje materijala koji bi se koristili modelu blizancu, takođe je moguć, ali bi za takav zahvat bilo potrebno da softveru budu omogućene informacije o tome, kako bi se materijal ponašao pri zadatoj eksploataciji i u uslovima zadate simulacije u softveru.


Ukoliko želite da saznate više o simulacijama i mogućnostima primene u praksi kontaktirajte nas za više informacija